Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič

Ako razmišljate o karijeri u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, polaganje stručnog ispita predstavlja ključni korak. Ovaj sveobuhvatan vodič objašnjava uslove, pripremu, sam tok ispita, kako se piše i brani procena rizika, koje su najčešće greške kandidata i kakve su realne mogućnosti zaposlenja nakon sticanja zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Zašto je ovaj ispit sve traženiji?

Poslednjih godina bezbednost i zdravlje na radu kod nas dobija značaj koji je decenijama bio zapostavljen. Poslodavci, pod pritiskom inspekcijskih nadzora, evropskih standarda i sve veće svesti o odgovornosti, sve češće traže stručno lice koje će se baviti preventivnim merama, procenom rizika, obukom zaposlenih i kontrolom primene propisa. Samim tim raste i interesovanje za polaganje stručnog ispita.

Iako se na prvi pogled čini da je reč o usko stručnoj temi, oblast je mnogo šira nego što se misli. Obuhvata pravne propise, tehničke mere, organizaciju rada, medicinu rada, zaštitu životne sredine i psihosocijalne rizike. Zato je i ispit koncipiran tako da proveri širok dijapazon znanja - od međunarodnih konvencija i Ustava, preko radnog prava i penzijskog osiguranja, do veoma specifičnih pravilnika o radu na visini, buci, hemijskim štetnostima i opremi za rad.

U internet diskusijama kandidati često ističu da je reč o jednom od poslova koji je bio neopravdano zapostavljen, a sada se vraća na velika vrata. To potvrđuje i činjenica da se stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu sve više pominje na konkursima, a posedovanje licence postaje prednost ili čak uslov.

Ko može polagati stručni ispit?

Prema važećim propisima, uslovi za polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu nisu tako strogi kao što se ponekad misli. Pravo da izađu na ispit imaju lica sa različitim nivoima obrazovanja - od srednje stručne spreme do visokog obrazovanja. To je dugo bila i česta tema rasprava među kandidatima, jer su se na ispit prijavljivali kako inženjeri tehničke struke, tako i pravnici, ekonomisti, medicinski radnici i gimnazijalci.

Međutim, postoje bitne razlike u tome šta se posle može raditi sa položenim ispitom. Lice sa srednjom školom može položiti ispit i dobiti zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu, ali ne može raditi u agenciji koja pruža usluge iz ove oblasti - tu se zahteva najmanje viša ili visoka stručna sprema, najčešće tehničkog ili prirodno-matematičkog usmerenja. Kandidati sa završenim fakultetom bezbednosti, zaštite na radu ili tehničkim fakultetima imaju prednost u pogledu rada u agencijama, konsultantskim kućama i na rukovodećim pozicijama.

Iz iskustava koja se mogu naći u forumskim raspravama, a koja su ovde anonimizovana, proizilazi da se često praktikuje da neko ko već radi u ustanovi ili fabrici položi ispit i preuzme poslove bezbednosti i zdravlja na radu, umesto da se zapošljava novo lice. Tako se poslodavci snalaze da ispune zakonsku obavezu. To ne znači da je tržište zatvoreno - naprotiv, potražnja za kvalitetnim kadrovima raste, naročito u većim sistemima, stranim kompanijama i agencijama.

Treba naglasiti i da se očekuje izmena zakonske regulative. Prema najavama, novi zakon će uvesti obavezu posedovanja licence, koja će se periodično obnavljati uz sakupljanje bodova na stručnim edukacijama. To će dodatno podići značaj obuke za bezbednost i zdravlje na radu i kontinuiranog usavršavanja.

Prijava ispita i troškovi

Prijava stručnog ispita vrši se preko nadležne uprave za bezbednost i zdravlje na radu, koja deluje pri ministarstvu nadležnom za rad. Kandidati mogu podneti prijavu kao fizička lica ili ih može prijaviti poslodavac. Obrazac prijave dostupan je na zvaničnom sajtu uprave, a popunjava se sa osnovnim podacima, podacima o obrazovanju i eventualno poslodavcu.

Troškovi polaganja uključuju republičke takse i naknadu za sam ispit. Prema poslednjim informacijama, iznos naknade za polaganje stručnog ispita o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iznosi oko 12.500 dinara, uz dodatne takse. Tačne i ažurne iznose uvek treba proveriti kod nadležne uprave, jer su se u prethodnim godinama menjale.

Kandidati često ističu da 12.000 dinara zaista nije malo, posebno za nekoga ko je nezaposlen, ali se većina slaže da je ulaganje opravdano jer otvara vrata ka traženom zanimanju. Pored naknade, treba računati i na troškove literature, eventualne pripremne nastave, putne troškove i vreme za učenje.

Rokovi polaganja nisu fiksni tokom cele godine, već se organizuju periodično - obično jednom do dva puta mesečno, najčešće vikendom, u prostorijama nadležne uprave. Nakon podnošenja prijave, kandidat dobija poziv najmanje 15 dana pre zakazanog termina. U praksi, od prijave do poziva može proći od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Zato je preporuka da se prijava podnese na vreme i da se obavezno proveri status prijave ukoliko poziv kasni.

Literatura i kako se pripremiti

Priprema za stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu ozbiljan je poduhvat koji zahteva sistematičan rad. Program ispita je definisan pravilnikom o programu i načinu polaganja stručnog ispita, a obuhvata nekoliko velikih celina:

• Međunarodni izvori i opšti pravni okvir: konvencije Međunarodne organizacije rada, ugovori o osnivanju Evropske unije, Ustav Republike Srbije, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
• Radno pravo i socijalno osiguranje: Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
• Procena rizika: Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, metodologija izrade akta o proceni rizika.
• Posebni pravilnici iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: pravilnici o opremi za rad, radnom mestu, električnoj energiji, građevinskim radovima, buci, vibracijama, hemijskim štetnostima, biološkim agensima, sredstvima i opremi za ličnu zaštitu, prvoj pomoći, radu na visini, ručnom prenošenju tereta, bezbednosti mašina i drugi.

Kandidati se najčešće odlučuju za kombinaciju zvanične literature, skripti i pripremnih obuka. U forumskim iskustvima se često pominje da sama skripta nije dovoljna ako se ne prođu i originalni propisi. Skripte mogu biti korisne kao pregled i podsetnik, ali ispitivači postavljaju konkretna pitanja koja zahtevaju poznavanje suštine, brojki i nabrajanja.

Pripremne obuke i konsultacije

Iako nisu obavezne, pripremne obuke i konsultacije mogu znatno olakšati snalaženje u obimnoj materiji. Organizuju ih stručnjaci iz ove oblasti, najčešće u Beogradu, ali i u drugim većim gradovima. Traju od nekoliko dana do mesec dana, a polaznici ističu da je mnogo lakše kada se čuju pojašnjenja i konkretni primeri, nego kada se samostalno prolazi kroz desetine pravilnika.

Cena pripremne nastave varira, ali se kreće od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara, u zavisnosti od organizatora i obima. Neki kandidati smatraju da su konsultacije neophodne, dok drugi smatraju da je dovoljan ozbiljan samostalan rad. Većina se slaže da je korisno prisustvovati bar jednom terminu polaganja kao slušalac, jer se tako stiče jasan utisak o formi ispita i načinu ispitivanja.

Kako izgleda sam ispit?

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu sastoji se iz više delova koji se polažu istog dana ili tokom dva dana. U zavisnosti od organizacije, kandidati prolaze kroz četiri glavne faze:

• Usmeni deo iz međunarodnih i opštih pravnih propisa
• Usmeni deo iz radnog prava, penzijskog i zdravstvenog osiguranja
• Pismena izrada akta o proceni rizika za zadato radno mesto
• Usmeni deo iz pravilnika i procene rizika

Ceo ispit traje uglavnom nekoliko sati, a kandidati ga opisuju kao psihički zahtevan, pre svega zbog obima gradiva i treme. Prolaznost nije zanemarljiva, ali se ne može reći da je ispit formalnost. U nekim grupama prolazi tek trećina prijavljenih, dok u drugim prolaznost bude veća.

Usmeni deo - međunarodni propisi i opšta regulativa

Na početku kandidat izvlači pitanja iz oblasti međunarodnih konvencija, osnivačkih ugovora, Ustava i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ispitivači traže sažete, ali suštinske odgovore. Nije neophodno citirati članove napamet, ali se očekuje razumevanje principa, definicija i obaveza poslodavca i zaposlenih.

Karakteristična pitanja uključuju: šta je licenca, koja je svrha Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koje su preventivne mere, koja je uloga inspekcijskog nadzora, šta obuhvata konvencija o inspekciji rada. Kandidati savetuju da se obrati pažnja na princip prevencije i hijerarhiju mera, jer su to česta podpitanja.

Usmeni deo - radno pravo i socijalno osiguranje

Drugi usmeni deo pokriva Zakon o radu, penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i zaštitu. Pitanja su konkretna: uslovi zasnivanja radnog odnosa, odmori, odsustva, godišnji odmor, zaštita ličnih podataka, povreda na radu u smislu zakona o PIO, prava iz zdravstvenog osiguranja. Zbog obimnosti, preporučuje se da se ovaj deo uči postepeno i da se ne zanemare definicije.

Pismeni deo - izrada akta o proceni rizika

Ovaj deo izaziva najviše nedoumica. Kandidatu se dodeljuje konkretno radno mesto - na primer automehaničar, vodoinstalater, zavarivač, tkač, radnik u proizvodnji nameštaja ili čak radnik na sezonskim poslovima. Zadatak je da se izradi akt o proceni rizika za to radno mesto, koristeći jednu od priznatih metoda (najčešće Kinney metoda ili matrica 5x5).

Prema poslednjim iskustvima, u pismenom delu nije dozvoljeno korišćenje pune literature. Kandidati obično mogu da koriste samo listu opasnosti i štetnosti, eventualno izabranu metodologiju. Sve ostalo mora da se zna. To znači da je neophodno dobro poznavati opštu strukturu akta o proceni rizika: opis tehnološkog procesa, prepoznavanje i grupisanje opasnosti i štetnosti, ocena rizika, utvrđivanje mera za otklanjanje ili smanjenje rizika, izbor sredstava i opreme za ličnu zaštitu i zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne.

Ispitivači ne traže da se akt piše od reči do reči kao u realnoj firmi, već da se pokaže razumevanje procesa. Bitno je da se identifikuju stvarne opasnosti na tom radnom mestu, da se kvantifikuje rizik prema metodi i da se predlože mere. Kandidati preporučuju da se unapred pripremi nekoliko primera procene rizika za tipična radna mesta i da se na ispitu primene analogije.

Usmeni deo - pravilnici i procena rizika

Poslednji i za mnoge najteži deo obuhvata usmeno odgovaranje iz pravilnika. Pitanja se izvlače ili postavljaju od strane ispitivača, a često se traže konkretni podaci: granične i akcione vrednosti buke, vibracija, osvetljenja, mere zaštite pri radu na visini, zaštita otvora, prijava gradilišta, sadržaj elaborata o uređenju gradilišta, obaveze poslodavca kod opreme za rad i slično.

Ovaj deo se često opisuje kao najstroži, jer ispitivači ne tolerišu paušalne odgovore. Poznavanje pravilnika mora biti detaljno, ali se vrednuje i sposobnost povezivanja različitih propisa. Na primer, ako kandidat zna da se rad na visini smatra preko dva metra prema jednom pravilniku, a prema drugom preko tri metra, treba da ume da objasni tu razliku i primeni je.

Najčešća pitanja i iskustva kandidata

Na osnovu anonimizovanih iskustava kandidata koji su izlazili na ispit, moguće je izdvojiti najčešće postavljana pitanja i teme koje se ponavljaju:

• Razlika između granične i akcione vrednosti buke, vibracija i hemijskih štetnosti - često se traže i same brojke.
• Preko koje visine se smatra rad na visini i koje mere zaštite se primenjuju.
• Šta sadrži prijava radova i elaborat o uređenju gradilišta.
• Podela i grupisanje opasnosti i štetnosti u proceni rizika.
• Sadržaj tehničke dokumentacije za mašine i oznake usaglašenosti.
• Obaveze poslodavca u vezi sa opremom za rad, pregledima i ispitivanjima.
• Zaštitne mere pri radu sa električnom energijom, uključujući visokonaponska postrojenja.
• Rad na skelama, vrste skela i mere bezbednosti.
• Pravilnik o bezbednosti mašina - iako se ponekad preporučuje da se preskoči, iskustva pokazuju da se pitanja pojavljuju.
• Obaveze poslodavca u organizovanju prve pomoći i sadržaj prostorije za prvu pomoć.

Kandidati često napominju da ispitivači žele da vide logiku i povezivanje, a ne bubanje napamet. Ako kandidat zapne, ali pokaže da razume kontekst, može dobiti pomoć u vidu potpitanja. Međutim, kod četvrtog dela pomoći gotovo da nema - tu je neophodno konkretno znanje.

Takođe se savetuje da se ne izlazi na ispit bez najmanje mesec do dva intenzivnog učenja. Pojedini kandidati su uspeli da spreme ispit za dve nedelje, ali takvi slučajevi su retki i obično se odnose na osobe koje već imaju iskustvo u struci. Realna procena je da je potrebno barem 6-8 nedelja ozbiljnog rada, uz svakodnevno učenje od nekoliko sati.

Obuka za bezbednost i zdravlje na radu - da li je potrebna?

Obuka za bezbednost i zdravlje na radu može biti od velike koristi, naročito onima koji dolaze iz ne-tehničkih struka. Kroz organizovane obuke prolazi se gradivo, objašnjavaju se specifični pojmovi i daju primeri. Iako ne garantuje polaganje, olakšava snalaženje u moru propisa i štedi vreme.

Iz iskustava se vidi da su polaznici obuka često bolje pripremljeni za usmeni deo, jer su imali priliku da čuju tipična pitanja i način odgovaranja. Takođe, neke obuke uključuju rad na izradi procene rizika, što je neprocenjivo za pismeni deo. Ipak, obuke same po sebi nisu dovoljne - potrebno je samostalno ponavljanje i produbljivanje gradiva.

Karijera, posao i plate

Nakon položenog ispita, stiče se zvanje lice za bezbednost i zdravlje na radu. Mogućnosti zaposlenja su raznovrsne:

• Rad u privrednim društvima kao zaposleno lice za bezbednost u jednoj firmi.
• Rad u agencijama koje se bave pružanjem usluga iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
• Rad u javnom sektoru - domovi zdravlja, opštine, obrazovne ustanove.
• Samostalna delatnost ili konsalting, uz dodatne uslove i licence.
• Rad u stranim kompanijama, gde su plate i uslovi često bolji.

Plate u ovoj oblasti veoma variraju. Početnici u domaćim firmama mogu očekivati minimalac ili nešto iznad, dok se u većim sistemima i stranim kompanijama plate kreću od prosečnih do visokih. Iskusni stručnjaci sa visokim obrazovanjem i licencom, posebno u pozicijama menadžera za bezbednost i zdravlje na radu, mogu računati na plate od 1.000 do 2.500 evra i više. Naravno, sve zavisi od firme, grada i konkretne pozicije.

Važno je naglasiti da je ovo posao sa velikom odgovornošću. Lice za bezbednost snosi pravnu odgovornost za sprovođenje mera, izradu akata i prijavu povreda. Zbog toga se preporučuje stalno usavršavanje i praćenje izmena propisa. Kako se bude usvajao novi zakon i uvodila obavezna licenca, održavanje znanja postaće još važnije.

Zaključak i praktični saveti

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu izazovan je, ali ostvariv cilj. Ključ uspeha leži u sistematičnoj pripremi, razumevanju gradiva i vežbi izrade procene rizika. Evo nekoliko praktičnih saveta:

• Počnite na vreme - najmanje dva meseca pre planiranog roka.
• Nabavite aktuelnu literaturu, uključujući izmene i dopune pravilnika.
• Pohađajte pripremnu obuku ako vam je materija nepoznata.
• Vežbajte izradu akta o proceni rizika za različita radna mesta.
• Posebno obratite pažnju na brojke: granične vrednosti, visine, površine, periode pregleda.
• Ne oslanjajte se samo na skripte - prođite i originalne propise.
• Prisustvujte polaganju kao slušalac da osetite atmosferu.
• Na ispitu ostanite smireni; ako zapnete, tražite pojašnjenje umesto da ćutite.

Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja će u narednim godinama biti sve traženija. Ulaganje u stručni ispit i licencu isplati se kroz veće šanse za zaposlenje, profesionalni razvoj i doprinos stvaranju bezbednijih radnih uslova za sve. Bez obzira na to da li dolazite iz tehničke, pravne, medicinske ili druge struke, uz dobru pripremu i posvećenost, uspeh je sasvim dostižan.